После низа покушаја, током друге половине XIX и већег дела прве половине XX века, непосредно након завршетка Другог светског рата, 1946. године, основана је музејска установа под називом: Градски музеј Сремска Митровица.
Међутим, стицајем друштвених околности у формирању музејске установе одлучујући фактор су били историјски споменици црквених обреда. Првог маја 1946 у „Малој црквици” отворен је Музеј црквене уметности (МЦУ), један од првих те врсте у Демократској Федеративној Југославији, са церемонијалним отварањем 30. јуна исте године.
На основу Упутства Одељења за просвету Главног извршног одбора Аутономне Покрајине Војводине од 2. новембра, којим је регулисана и музеолошка проблематика, 23. новембра 1946. основан је Градски музеј у Сремској Митровици, као музеј комплексног типа са археолошком, етнографском, историјском, уметничком и природњачком збирком. У састав Градског музеја ушла је и поставка МЦУ а на челу истанове је , као добровољни сарадник, био арх. Бранко Василић, Теренски рад организован је на територији тадашњих пет сремских срезова (сремскомитровачки, шидски, румски, старопазовачки и земунски) преко мреже сарадника – „повереника за старине”. Такав начин рада омогућио је организацију тематских изложби и низ других активности различитог обима и карактера, што је уз остале претпоставке (просторне и кадровске) омогућило да је поставка Градског музеја отворена за јавност 31. маја 1948. године.
Административно-управне промене у Срему, до којих је дошло почетком шездесетих година друге половине XX века, утицале су да је Среско веће Народног одбора сремскомитровачког, 24. децембра 1952. донело одлуку о промени назива Градски музеј у МУЗЕЈ СРЕМА чиме је установа прешла на финансирање од стране Среза. У наредном временском периоду, до краја 2011. било је неколико статусних промена у погледу делатности, надлежности институције и њеног финансирања. Године 1953. у састав Музеја Срема ушла је и новооснована Уметничка галерија, која је уз Сталну музејску поставку, лапидаријум Музеја Срема, Музеј црквене уметности, историјску поставку на простору Спомен парка у Сремској Митровици, сталну изложбу о животу и раду комуниста – робијаша у казнионама Крањевине Југославије Робија – школа револуционара, Меморијалну изложбу Рохаљ базе и сталну историјску поставку Срем кроз векове, деценијама презентовала прошлост Срема од најстаријих праисторијских налаза до краја Другог светског рата (1945).
Комплексност музеолошке делатности реализована је уз ангажовање преко 60 музејских радника, у различитим својствима, и бројних музејских сарадника, посебно од почетка првих систематских археолошких ископавања Сирмијума (1957), када су раду археолошких екипа учествовали истакнути југословенски и светски признати археолози чијом је заслугом Музеј Срема постао значајно место на музеолошкој мапи Србије, односно Југославије. Нека од археолошких открића која су у власништву Музеја Срема, као што су: уникатни златници Константина Великог кованих између 317 и 337. године, сунчани сат од мермера с краја I – почетак II века нове ере, златни реликвијар из прве половине V в. н. е. , 85 споменика бенифицијара са Јупитеровог светилишта, златна појасна аварска гарнитура из VII века и низ других значајних музеалија, не само из Археолошког, него и других музејских одељења: Историјског, Одељења историје уметности, Етнолошког одељења и Природњачке збирке чине његову препознатљивост и специфичност на нашим просторима.
Телефон: 022/621-150
Адреса: Вука Караџића 3
E-mail: administracija@muzejsrema.org.rs
www.muzejsrema.com
Радно време за посетиоце:
понедељак
oд 09 до 15 часова
уторак - петак
од 09 до 17 часова
суботa - недеља
од 10 до 16 часова