Сирмијум - Царска палата

Царска престоница у Срему

Грађани Сремске Митровице могу бити поносни јер живе у граду богатог античког наслеђа у ком живот у континуитету траје скоро седам хиљада година, на територији на којој се налазио град Сирмијум, једна од четири престонице Римског царства у којој су рођена шесторица римских императора - Деције Трајан, Аурелијан, Проб, Максимијан Херкулије, Констанције II и Грацијан. 

Најрепрезентативније остатке античког културно-историјског наслеђа представља археолошки локалитет Царска палата Сирмијума који је наткривен и претворен у изузетно посећен визиторски центар. Палата је била правоугаоне основе и у њеном средишту се налазило пространо централно двориште са атријумом и фонтаном. Откривени су масивни антички зидови, делови система централног грејања који су Римљани називали хипокауст, остаци канализационе и водоводне мреже, мозаички подови површине око 350 m² са геометријским орнаментима, фрагменти фресака са биљним мотивима, разнобојне мермерне плочице, као и различити предмети материјалне културе. Са северне и североисточне стране на палату се наслањао монументални хиподром дуг преко 450 метара из чије се свечане ложе цар указивао народу. У основи палате видљиве су бројне накнадне адаптације и доградње, што указује на њен дуг и буран живот у последњим вековима античког Сирмијума. О богатству и лепоти ове античке грађевине сведочили су како њени савременици попут Амијана Марцелина, тако и потоњи путници и путописци, који су пролазили овим крајевима дуго времена после пропасти древног града и дивили се њеним рушевинама које су указивале на некадашњу раскош. Историја бележи да су у палати боравили чувени императори попут Диоклецијана, Галерија, Лицинија, Константина Великог и његових синова Констанса, Константина II и Констанција II, затим Јулија Апостата, Валентинијана, Валенса, Грацијана и Теодосија. Део владавине Константина Великог везује се за Сирмијум и његову царску палату. Цар Константин је у Сирмијуму обележио петнаест година своје владавине, а Констанције II, један од његових синова, родио се у пурпуру царске палате. Око 320. године Константин у Сирмијуму отвара ковницу новца, а једно време је  планирао и да овај град постане нова престоница Римског царства. О томе сведочи и представа на новцу кованом у Сирмијуму, где се као симбол појављује представа градске богиње Тихе, мотив који се касније користи на златном новцу Константинопоља. Сирмијум је још у време интензивног прогона хришћана дао неколико истакнутих мученика за веру, као што су Свети Иринеј, Свети Димитрије, Света Анастасија, Свети Синерот. Да је Сремска Митровица град са дугом и постојаном хришћанском традицијом говори и чињеница да су у овом граду одржана четири васељенска сабора.
 
Поред Царске палате Сирмијума, интересантно археолошко откриће представљала је и Базилика Светог Димитрија посвећена заштитнику града по ком је Сремска Митровица и добила своје савремено име, камени аквадукт дуг 14 км којим је вода са извора Врањаш на Фрушкој гори допремана до Сирмијума, остаци трговачке четврти на Житном тргу, Лицинијеве терме, које су представљале највеће јавно купатило, житница. Поред архитектонских остатака, пронађени су и бројни антички предмети који се могу видети у Музеју Срема.